“Velečasni, odpustite mi, zgrešio sam. Bio sam sa ženskom sumnjivog morala.”
Župnik pita : “No, jesi li to ti susjed Jožek ?”
“Da, Velečasni”
“Kako je toj ženi ime ?”
“To Vam pa ne mogu reći, ne bih htio ukaljati njeno ime. ”
“Sada, ili kasnije ću sazanati, i bolje ti je da mi kažeš odmah.
Da li je bila Kranjčecova Kata ?”
“Ne, to vam ne mogu kazati. ”
“Da li je bila Kovačeva Pepica ?”
“Ne mogu vam izdati. ”
“Dorićeva Zlata?”
“Šutjet ću kao grob.”
“A, možda Jelica Dudekova?”
“Velečasni, nemojte me ispitivati, neću vam reći.”
“Da, sigurno si bio kod Grebenčeve Julke ?”
“Molim vas, velečasni, obećao sam da neću reći.”
” No, jako si uporan Jožek. Zgriješio si, i za pokoru tri mjeseca
ne smiješ na misu, i sada pođi u miru.”
Vrati se Jožek na svoju klupu, gdje ga je dočekao Francek,
njegov najbolji prijatelj, i pita ga: “No, kak je bilo ?”
“Super.”
“Što si dobio ?”
“Tri mjeseca ferija, i pet novih adresa”
